Namere Fiata u Srbiji su ozbiljne

Ako se obavežemo na određene aktivnosti onda ćemo to i ispuniti. Verujte da nemamo nikakvu nameru da uništimo naš kredibilitet, kazao je direktor Fiat Automobila Srbija Đovani de Filips. Napravili smo mnogo dobrih stvari otkako smo došli u Srbiju. Počeli smo proizvodnju „punta” u martu i posle samo nekoliko meseci je udvostručili. Naše namere u vašoj zemlji su vrlo ozbiljne. U ovom poslu smo dugo, prema tome – mi ne lažemo. Ako se obavežemo na određene aktivnosti onda ćemo to i ispuniti. Verujte da nemamo nikakvu nameru da uništimo naš kredibilitet – kazao je u razgovoru za „Politiku” Đovani de Filipis, direktor preduzeća Fiat Automobili Srbija, odgovarajući na pitanje šta može da bude garancija ozbiljnosti italijanskog automobilskog giganta na srpskom tržištu, ako već nije uplaćeno dogovorenih dvesta miliona evra.

– Naš plan, koji se odnosi na vašu zemlju, uopšte se nije promenio, nisu promenjeni razlozi zbog kojih je Fiatu interesantno ulaganje u Srbiju. Još ćemo sačekati da vidimo šta će se dalje dešavati na svetskom tržištu.

Objašnjenje za kašnjenje uplate je bio uticaj svetske finansijske krize? Kada možemo da očekujemo da taj novac bude uplaćen?

Investicije su uvek povezane sa zahtevima tržišta. Sve što je potrebno da fabrika postane veća i jača, kada dođe trenutak, mi ćemo uraditi.

Hoće li jačanje kompanije na globalnom nivou ubrzati investicione planove Fiata u Srbiji?

Kupovina Chryslera je izuzetno važna za nas jer ćemo time postati šesta automobilska industrija na svetu po veličini. I to će imati koristi za sve naše aktivnosti, bez obzira na to što direktna veza sa „Zastavom” ne postoji.

Koliko je Fiat od dolaska uložio u zajedničko preduzeće, ne računajući dva miliona evra za socijalni program?

Najveća investicija su ljudi koje smo doveli i odredili da obučavaju radnike. Tim od pedeset ljudi ovde mesecima pomaže u proizvodnji i vreme koje smo tu proveli i znanje koje smo ostavili najveća su investicija.

Koliko se automobila u Kragujevcu dnevno proizvede?

Produkcija je dostigla 100 vozila na dnevnom nivou i, naravno, proizvodnju ćemo povećavati u skladu sa zahtevima kupaca.

Kakvo je interesovanje potrošača?

U ovom momentu – ogromno. I ranije smo očekivali da ćemo imati 15.000 narudžbina i posle samo dva meseca broj porudžbina je dostigao tu brojku.

Da li je moguće do kraja godine dostići proizvodnju od 100.000 vozila godišnje, kako su to najavljivali naši državni zvaničnici?

Prvobitni plan je predviđao da se do kraja 2009. godine proizvede 7.000 automobila.

Ali ta brojka se ne spominje u Ugovoru o zajedničkom investicionom ulaganju potpisanom u septembru prošle godine? Nalazi li se u Biznis planu, koji je prateći dokument, a koji javnosti nije dostupan?

Biznis plan je deo toga. Izgradnja jedne automobilske fabrike traje godinama. Istovremeno se, kako unutar fabrike, tako i njenom poslovnom okruženju, događaju promene. Prvo se investira u proizvodni kapacitet ljudi koji tu rade. Radna snaga koju smo zatekli u Kragujevcu je stručna i ima kapaciteta. Ali, s obzirom na to da u poslednjih 20 godina nisu učestvovali u tehnološkim inovacijama mi sada treba da osvežimo njihovo znanje. Fiatov tim od oko 50 tehničara, stručnjaka za sve aktivnosti u fabrici, koji su ovde više od tri meseca, imaju za cilj da radnike upoznaju s modernim procesom rada. Posle prvobitnog iznenađenja, većina tih zaposlenih je pokazala napredak tokom obuke.

Jeste li nekoga od njih upoznali lično?

Provodim mnogo vremena u proizvodnom pogonu. I smatram da je normalno raditi i razgovarati sa svima. Kod većine njih video sam kako se javlja želja da pokažu šta znaju da urade.

„Zastava” je, kao što znate, bila problem svih ovdašnjih vlada i ti radnici su se mnogo puta osetili izneverenim. Imate li utisak da Vam veruju?

Krenuli smo sa radom u fazi kada su očekivanja bila ogromna. Podići na noge fabriku automobila, opet kažem je dugogodišnji proces. A da ne spominjemo da se to sada događa u periodu svetske finansijske krize koja taj dugački proces može dodatno da produži. Kod nekih ljudi su se javljale nedoumice. Ali, kad su počeli da rade, da proizvode nešto stvarno, shvatili su da svi u stvari žele da posao urade što bolje i zaista žele da rade.

Hoće li biti ispunjene obaveze iz Ugovora da do 2012. godine zaposlite 2.400 ljudi?

Naravno.

Da li će i ljudi biti angažovani i ljudi „sa strane”, odnosno oni koji nisu radili u „Zastavi”?

I jedni i drugi. Zaposlićemo i mlade ljude, ne samo one koji tu rade godinama.

Šta ćete sa onima koji će u međuvremenu dobiti otkaze? Hoće li im biti ponuđene otpremnine?

U fabrici trenutno ima manje od 3.000 zaposlenih, ali to nije pitanje za nas već za Vladu Republike Srbije. Naša obaveza je drugačija, a ona podrazumeva modernizaciju fabrike i garantovanje minimalnog broja radnih mesta. A obavezali smo se da ćemo zaposliti bar 2.400 ljudi. Sigurno će ih biti i više.

Po Ugovoru je predviđena mogućnost da Fiat, posle 10 godina može da postane vlasnik celog preduzeća. Postoji li taj interes?

Naravno. Želimo da „Zastavu” pretvorimo u fabriku koja posluje onako kako to Fiat radi u celom svetu. U budućnosti naš interes jeste da preuzmemo celu fabriku.

U Ugovoru stoji i da je Fiat u obavezi da proizvede jedan potpuno nov model automobila. Kad to možemo da očekujemo?

„Zastavi” će, kao što je naša praksa svuda u svetu, takođe biti data platforma za proizvodnju nove vrste automobila. U Poljskoj nam je za tako nešto trebalo nekoliko godina.

A da li je ovo tržište na kome se isplati raditi?

Naravno da jeste. Bez obzira na krizu, situacija će početi polako da se stabilizuje i stvari će doći na svoje.

Tokom pregovora sa srpskom vladom kao jedna od komparativnih prednosti istican je Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom. Međutim, automobili se još ne nalaze na listi za bescarinski izvoz. Koliko to remeti vaše planove?

Kad smo osnovali preduzeće cilj je bio da napravimo modele koji će biti izvezeni, pre svega u zapadnu Evropu. Pregovori s Rusijom apsolutno ne remete naše planove. Pošteno govoreći, baš u ovom trenutku rusko tržište je jedno od najviše pogođenih krizom.

Znači li to da je potencijal ruskog tržišta, kada je o ovom poslu reč, u domaćoj javnosti precenjen?

Naravno da bismo bili srećni kada bismo i tamo mogli da prodamo naša vozila. Ako bude – biće.

Nedavno je potpisan sporazum o izvozu u Republiku Srpsku. Kako teku dalji planovi za rast izvoza?

Iz Srbije ćemo izvoziti na takozvano tržište CEFTA, odnosno u zemlje iz susedstva, ali i u severnu Afriku.

Na koji period su oročeni ovi planovi?

Realizacija počinje od iduće godine.

U Ugovoru se takođe navodi da će u jednoj od investicionih faza Fiat moći da računa na subvencije države. One su međutim uslovljene ispunjavanjem obaveza oko zaposlenosti i investicija. Bojite li se da ćete ostati, možda, bez državne pomoći?

Ne.

Kako ste zadovolji saradnjom sa strateškim partnerom, odnosno državom Srbijom, koja ima 33 odsto vlasništva?

Dobro.

Ugovor je praktično sklopljen u predizbornoj kampanji pa su posao pratili komentari da je reč o marketinškom triku. Kako se nosite s tim reakcijama?

Nas interesuje samo proizvodnja automobila. Važno nam je da naši proizvodi budu dobri i kvalitetni. Politikom se ne bavimo.

Ali kako izgleda proizvoditi u tim uslovima?

Ne mislimo da smo imali neke probleme, ceo pristup ovoj priči je bio dosta pozitivan.

S kvalitetom nema kompromisa

Gde nabavljate opremu?

Sve što je neophodno za jedno vozilo dolazi iz Italije. Sto odsto.

„Politika” je u aprilu pisala o tome da je tek svaki šesti Punto ispravan. Šta se to dogodilo?

Vrednost jedne marke automobila zavisi od kredibiliteta koje ima kod klijenata. Pitanje kvaliteta je vrlo ozbiljno i ono što smo pročitali nas je veoma iznenadilo. Kada smo počeli proizvodnju, počeli smo i obučavanje radnika, kao i kontrolu kvaliteta proizvoda. To je i dovelo do rasta proizvodnje. Ako posle dva meseca uspemo da udvostručimo proizvodnju jasno je da tih problema nije bilo. Nikada ne bismo prihvatili kompromis kada je kvalitet vozila u pitanju.

Čiji je to onda bio propust?

Naš sigurno nije. Da objasnim, pre nego što proizvodnja počne odrede se standardi kvaliteta i program se postavi tako da se svakog dana proizvede što više vozila da bi radnici istovremeno mogli da se obuče. Kontroliše se proizvodnja sto odsto i ukoliko neka operacija nije urađena kako treba – ponavlja se. Sva proizvedena vozila moraju biti istog kvaliteta. Postoje neki proizvodi za koje je potrebno više vremena da se postignu standardi. I to je sasvim normalan proces u bilo kojoj fabrici na svetu. Tako da se možda izgubi malo više vremena ali se postigne željeni cilj. Za klijente je važno da znaju da nijedno vozilo nije napravljeno sa nižim kvalitetom od predviđenog.

Piše: Anica Nikolić, Politika